Direktor Programa za spoljnopolitičke studije u Institutu KEJTO, Kristofer Prebl, u razgovoru za srpski servis "Glasa Amerike", govori o mogućem uticaju finansijske krize na predsedničke izbore i američki politički i ekonomski sistem.

Prebl: “Ekonomska kriza se već odrazila na predsedničke izbore. Naime, Mekejn je izvesno vreme imao zamah, posebno posle republikanske konvencije, stavljajući akcenat na spoljnu politiku, gde je imao izvesnu prednost, ali je ekonomija, ekonomska kriza, pretekla spoljnopolitičke teme kao što su Irak, Avganistan i Al-kaida, i postala primarna, što je automatski poboljšalo Obamine izglede. Mekejnovo preostalo oružje je samopouzdanje – posle kontroverznog stava prema Iraku, izbora potpredsedničkog kandidata i svog temperamenta, dok Obama odaje utisak smirenosti, stabilnosti i definitivne namere da okonča rat u Iraku. Ipak, to je još uvek tesna trka”.

Glas Amerike: Da li će se finansijska kriza odraziti na američki politički i ekonomski sistem?

Prebl: “Kritičari interventnog paketa kažu da ova akcija predstavlja masivno preuzimanje privatnih firmi od strane federalne vlade. Dakle, jako uplitanje države. Suprotno kompanijama kao što su Fredi Mek i Feni Mej, koje su bile poluprivatne, kupovina ogromne osiguravajuće kompanije AIG, ili privatnih banaka, sasvim je nešto drugo. Sada se postavlja fundamentalno pitanje kolika i kakva će biti kontrola  federalne vlasti nad tim bankama. Sa političke tačke gledišta, interesantno je da su i demokrte i republikanci incijalno glasali protiv interventnog paketa u Predstavničkom domu i to podjednak broj demokrata i republikanaca, mada iz razlitičitih razloga. To znači da finansijska kriza, sa političke tačke gledišta, neće ići u prilog ni jednoj ni drugoj strani”.

Glas Amerike: U pogledu spoljne politike, koji će biti prioriteti Obamine ili Mekejnove administracije?

Prebl: “Prioritet oba predsednička kandidata su ratovi u Iraku i Avganistanu, uprkos razlikama u stavovima prema Iraku i sličnosti prema Avgansitanu. Oba kandidata traže da se poveća broj vojnika evropskih saveznika u Avganistanu, a senator Obama želi da iz Iraka povuče većinu američkih snaga u roku od 16 meseci, što podržava i većina Amerikanca. Senator Mekejn ne želi da povuče američke snage sve dok sadašnji rezultati ne budu održivi, što implicira duži vremenski period i odražava sličnost sa Bušovom administracijom. Što se tiče odnosa sa Evropskom unijom, nijedan od njih nije rekao mnogo, mada su eksplicitno ekonomski i politički podržali Gruziju i njen ulazak u NATO. Bez obzira ko postane novi predsednik, napetost između Vašingtona i Moskve će se nastaviti ne samo oko Gruzije, nego i proširenja NATO-a, iranskog nuklearnog programa, energetskih pitanja, itd. U pogledu Balkana, između Obame i Makejna postoje sličnosti. Senator Mekejn je jedan od nekolicine senatora koji su podržai politiku predsednika Klintona na Balkanu i smatra se pristalicom nezavisnosti Kosova. S druge strane, Obama do sada nije bio toliko eksplicitan u vezi sa tim, ali su njegovi savetnici, uglavnom ljudi iz Klintonove ere, veliki pobornici nezavisnosti Kosova, pa je Obama nedavno izdao i saopštenje u prilog nezavisne Prištine. Dakle, ne očekujem velike promene u pogledu Kosova u novoj adminstraciji, bilo da bude demokratska ili republikanska”.